1810.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1780-e  1790-e  1800-e  – 1810-e –  1820-e  1830-e  1840-e
Godine:	1807 1808 1809 – 1810 – 1811 1812 1813

1810.. po kalendarima

Gregorijanski	1810.. (MDCCCX)
Ab urbe condita	2563.
Islamski	1224–1225.
Iranski	1188–1189.
Hebrejski	5570–5571.
Bizantski	7318–7319.
Koptski	1526–1527.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1865–1866.
• Shaka Samvat	1732–1733.
• Kali Yuga	4911–4912.
Kineski
• Kontinualno	4446–4447.
• 60 godina	Yang Metal Konj (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11810.
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1810 (MDCCCX) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u subotu po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

Događaji

Januar/Siječanj

• 4. 1. - Australski lovac na foke Frederick Hasselborough otkriva Otočje Campbell južno od Novog Zelanda.
• 6. 1. - Pariskim ugovorom okončan Franko-švedski rat: Švedskoj se vraća Pomeranija, priključuje se Kontinentalnom sistemu (do 1812).
• 7. 1. - Danski princ Kristijan August stiže u Švedsku - kralj Karl XIII ga je usvojio za naslednika.
• 10. 1. - Ceremonija razvoda Napoleona i Joséphine - ona provodi ostatak života u zamku Malmaison.
• 10. 1. - Tijelo Gracije Kotorskog preneseno iz Venecije u Muo kod Kotora.
• 12. 1. - Severni deo bivšeg Hanovera priključen Kraljevini Vestfaliji.
• 13. 1. (1. 1. po j.k.) - Reforme Aleksandra I: uspostavljen Državni savjet Ruskog carstva, carevo savetodavno telo.
• 19. 1. - Španski rat za nezavisnost: Soultova francuska invazija u Andaluziji, osvajaju grad za gradom.
• 21. 1. - Poslednja Bitka u Tigrovim ustima: Portugalci su pored ostrva Lantau porazili gusarsku Flotu crvene zastave, na čelu sa Ching Shih i Cheung Po Tsaiem - njih dvoje se sledećeg meseca potčinjavaju kineskom caru.
• 22. 1. - Karađorđe pozdravalja "novovoskresšu Iliriju", ponovo želi Napoleonov protektorat.
• 28. 1 - 6. 2. - Britanska Invazija Guadeloupe, poslednjeg francuskog poseda u Amerikama.
• 29. 1. - Civilni upravitelj Dalmacije Vincenzo Dandolo odlazi iz Zadra (Dalmacija je sada dio Ilirskih pokrajina, čiji je upravitelj Auguste Marmont, sa sjedištem u Ljubljani).
• 29. 1. - Španska Vrhovna centralna hunta se raspustila, uspostavljeno namesništvo koje priprema okupljanje kortesa. Francusko osvajanje juga Španije i kraj Vrhovne hunte će pojačati vrenje u španskoj Americi.
• 30. 1. - Francuzi zauzeli Sevilju.
• januar? - Nakon što su se izjalovili izgledi Napoleonovog braka sa ruskom princezom Anom Pavlovnom, izbor pada na austrijsku princezu Mariju-Lujzu.

Februar/Veljača

• 5. 2. - Počinje dvoipogodišnja francuska Opsada Cádiza - neuspešna, jer Britanci čuvaju morski pristup.
• 5. 2. - Francuzi se predali na Guadeloupi (vraćaju se 1814. odn. '15) - oporavak trgovine u Karibima, trgovina robovima presušuje.
• 16. 2. - Napoleonov sporazum sa von Dalbergom, princom-primatom Rajnske konfederacije: Dalberg dobija kneževine Fulda i Hanau, u zamenu za kn. Regensburg koju mora dati Bavarskoj, teritorije su mu konsolidovane kao Veliko Vojvodstvo Frankfurt (do 1813).
• 16. 2. - Rusko-turski rat: gen. Nikolaj Kamenski postavljen za komandanta Dunavske armije u Vlaškoj.
• 17. 2. - Senatus consultum o priključenju Rima i Papinske države Francuskoj.
• 19. 2. - Britanska osvajanja u holandskim Molučkim ostrvima: zauzet je Ambon.
• 19. 2. - Strangfordov ugovor: Britanija dobija ustupke u trgovini sa Portugalom/Brazilom.
• 20. 2. - Tirolski pobunjenik Andreas Hofer streljan u Mantovi.
• 28. 2. - Franko-bavarski ugovor u Parizu: Bavarska dobija markgrofoviju Bayreuth i kneževinu Regensburg a južni Tirol daje Napoleonovoj Italiji. Delovi Švabije dati Badenu a Frankonije Württembergu.

Mart/Ožujak

• 11. 3. - Napoleon Bonaparte se ženi za austrijsku princezu Marie-Louise nastojeći tim brakom od Austrije učiniti novog francuskog saveznika. Obred je izvršen preko posrednika u Beču i sledi, kao i putovanje u Francusku, primer udaje Marije Antoanete 40 godina ranije.
• 16. 3. - Ugovor između Francuske i Holandije: Francuska će uzeti teritorije na levoj obali Rajne (novi departmani Bouches-du-Rhin i Bouches-de-l'Escaut, proširen Deux-Nèthes).
• 16. 3. - Fletcher v. Peck: Vrhovni sud SAD prvi put presudio neustavnim zakon jedne države (→ Skandal sa zemljom Yazooa).
• 23. 3. - Dekret iz Rambouilleta: Napoleon odgovara ravnom merom na američki embargo na trgovinu.
• 26. 3. - Napoleonovim dekretom, na Dandolov predlog, Venedikt Kraljević postavljen za pravoslavnog episkopa u francuskoj Dalmaciji, uključujući Boku, gde je Gerasim Zelić vikar.
• 27. 3. - Napoleon se sreo sa Marijom Lujzom.

April/Travanj

"Vjenčanje Napoleona i Marije Lujze", detalj (Rouget)

• 1. 4. - Posljednji broj zadarskih novina "Kraljski Dalmatin".
• 1 - 2. 4. - Civilno i crkveno venčanje Napoleona i Marije Lujze u Parizu.
• 19. 4. (Veliki četvrtak) - Venezuelanski rat za nezavisnost de fakto počinje: generalni kapetan Vicente Emparán se povlači, videvši narodnu podršku za uspostavljanje hunte - vlast preuzima karakaska Vrhovna hunta, u početku podržavajući Ferdinanda VII. Dolazi do građanskog rata sa protivnicima hunte.
• 27. 4. - Beethoven komponirao Für Elise (objavljeno tek 1867).
• april - Dovršeno ujedinjenje Kraljevine Havaji: Kaumualii, vladar Kauaia sa Niihauom, predao se Kamehamehi.

Maj/Svibanj

• 3. 5. - Lord Byron preplivao Helespont.
• 8. 5. - Srušeni fasada i veliki portal opatije Cluny, ruševine zatim služe kao izvor kamena.
• 14. 5. - U SAD usvojen Maconov predlog zakona br. 2: embargo na trgovinu sa Britanijom i Francuskom podignut na tri meseca.
• 14. 5. - Marmont povratio Cetingrad od nevoljnih Bošnjaka, nakon pretnje silom.
• maj - Narodni deputat srpskih ustanika Rado Vučinić otputovao iz Ljubljane u Pariz, gde ostaje do 1813. - pokušava se priznanje nezavisnosti Srbije, pod Napoleonovim protektoratom.
• maj - Okupljanje bosanskih trupa oko Srebrenice, bez akcije (slično u avgustu).
• 18 - 25. 5. - Argentinski rat za nezavisnost de fakto počinje. Majska revolucija u Buenos Airesu, Vicekraljevstvo Río de la Plata: vicekralj Baltasar Hidalgo de Cisneros je smenjen, sprečen je i njegov pokušaj da ostane na čelu novoproglašene hunte, Prve hunte.
• 28. 5. - Švedski prestolonaslednik Karl August iznenada umro - od kapi, ali šire se glasine da je otrovan.

Jun/Juni/Lipanj

• 3. 6. (22. 5. po j.k.) -Bitka kod Bazardžika (Dobriča): ruska pobeda nad turskom vojskom i zauzeće grada.
• 3. 6. - Napoleon smenio ministra policije Josepha Fouchéa zbog tajnih pregovora sa Englezima.
• 6. 6. - Karl August von Hardenberg je novi državni kancelar Pruske (do 1822), nastavlja sa reformama.
• 9. 6. - Bavarska daje Trentino Italiji (departman Alto Adige) u zamenu za deo Frankonije - nadoknada Italiji za Istru i Dalmaciju.
• jun? - Kneževina Gurija se priključuje Rusiji, na čelu sa Mamia V Gurielijem.
• 20. 6. - Švedski maršal dvora Hans Axel von Fersen linčevan tokom sahrane krunskog princa.
• 23. 6. - John Jacob Astor osnovao Pacific Fur Company, podružnicu American Fur Company. Kasnije tokom godine za Oregon kreću dve ekspedicije, kopnena i pomorska.
• 17. 6. (kal?) - Ruski komandant u Vlaškoj, grof Kamenski, šalje u Srbiju grofa Cukata sa 4.500 vojnika - sa Srbima će osvojiti Kladovo i Crnu reku.
• 30. 6. - Kraljevina Bavarska dobila od Francuske Kneževinu Bayreuth za 15 miliona franaka.

Jul/Juli/Srpanj

Francusko Nizozemlje

• 1. 7. - Kralj Holandije Louis Bonaparte abdicira pod bratovljevim pritiskom i beži iz zemlje par dana kasnije, u Austriju. Mali Napoléon Louis Bonaparte je kralj nekoliko dana.
• 3. 7. - Kontinentalna blokada: dekretom iz Saint Clouda, Napoleon regularizuje sistem dozvola za trgovinu sa Britanijom - blokada više šteti njemu nego Britancima.
• 4. 7. - Oudinotove trupe ulaze u Holandiju.
• 9. 7. - Dekretom iz Rambouillea, Napoleon anektira Kraljevinu Holandiju Francuskoj (novi departmani od 1811: Bouches-de-la-Meuse, Bouches-de-l'Yssel, Ems-Occidental, Frise, Yssel-Supérieur, Zuyderzée; prošireni Bouches-de-l'Escaut, Bouches-du-Rhin, Deux-Nèthes).
• 9. 7. - Britanci zauzeli l'île Bonaparte, tj. Reunion (do 1814).
• 11. 7. - Frederick Hasselborough otkriva otočje Macquarie između Novog Zelanda i Antarktika.
• jul - Treća francuska invazija Portugala, na čelu sa Massénom.
• jul - Vahabiti iz Arabije se zaleteli do južne Sirije, odbili su ih paše Damaska i Akre i emir Libana.
• 20. 7. - Uspostavljena hunta u Santa Fe de Bogota, glavnom gradu Vicekraljevstva Nova Granada - hunte su uspostavljene i u nizu drugih gradova regiona, dolazi i do vojnih sukoba, period do 1816. se zove Patria Boba, "Budalasta otadžbina".
• 21 - 23. 7. - Rusko-turski rat, Rusko osvajanje Kavkaza: ruski marinci zauzimaju Suhumi - Kneževina Abhazija se priključuje Rusiji, pod klijentom Safarbejom (Đorđem) Šervašidzeom.
• 24. 7. - Paragvajski kongres odbija da se izjasni za huntu u Buenos Airesu.

Avgust/August/Kolovoz

Stub na trgu Vendôme

• 2. 8. - Pobuna u Quitu, kako bi se oslobodili zatvorenici, učesnici prošlogodišnje hunte - oni su ubijeni, kao i 200-300 građana.
• 5. 8. - Cadoreovo pismo: Napoleon poručuje SAD da bi povukao Berlinski i Milanski dekret ako bi slično uradila Britanija, ili ako bi SAD nastavila ne-odnose sa Britanijom. Ali istog dana je u Francuskoj izdata Trijanonska carina - izuzetno povećano opterećenje na prekomorsku robu (pamuk, šećer, kafa...).
• 15. 8. - Napoleonov rođendan: na pariskom trgu Vendôme predstavljen Stub Velike armije. Napoleon primio delegaciju Ilirskih provincija.
• 21. 8. - Švedska Skupština staleža izabrala francuskog maršala Bernadotta za krunskog princa
• 20 - 27. 8. - Bitka za Grand Port je najgori poraz britanske mornarice u ovom ratu: Francuzi su odbili pokušaj protiv Isle de Franca (Mauricijusa).
• 31. 8. - Britanci zauzeli Ternate u Molučkim ostrvima.
• leto? - Turci napadaju Srbiju iz pravca Kruševca, ustanici su malodušni i često se povlače.

Septembar/Rujan

• 4. 9. - Kraljevina Napulj: Charles Antoine Manhès je imenovan za brigadnog generala, organizuje operacije protiv banditizma u Bazilikati i Kalabriji - postiže uspeh za šest meseci, po cenu velike brutalnosti.
• 5. 9. - Veliki požar u Budimu, u distriktu Taban, stradalo je dosta srpskih kuća.
• 7. 9. - Rusko-turski rat: Kamenski odneo pobedu kod Batina, u oblasti Rusea. Četiri dana kasnije zauzima Silistru u Bugarskoj.
• 14. 9. (kal?) - Rusko-srpska opsada Kladova se okončava turskom predajom.
• 16. 9. - Meksički rat za nezavisnost počinje: "Usklik iz Doloresa", svećenik Miguel Hidalgo y Costilla u Dolores Hidalgu poziva na borbu za nezavisnost u Vicekraljevstvu Nova Španija (danas Dan nezavisnosti Meksika, priznate 1821).

Spomenik gen. Orurku i ruskim borcima na Varvarinu

• 18. 9. - Varvarinska bitka je srpsko-ruska pobeda Josifa Orurka kojom se granica Srbije vraća do Jastrepca i reke Toponice kod Niša. Orurk u ovoj ofanzivi oslobađa i Banju i Gurgusovac/Knjaževac, pa su vraćaju istočne granice od pre kameničkog poraza.
• 18. 9. - Čileanski rat za nezavisnost: u Generalnoj kapetaniji Čile formirana hunta vlade Kraljevine Čile - prvi korak ka nezavisnosti.
• 23. 9. - Američki imigranti proglasili Republiku Zapadna Florida, zbacivši špansku vlast (SAD preuzimaju u decembru).
• 24. 9. - Prvo zasjedanje Cádiskog kortesa, prve španjolske nacionalne skupštine. U radu će učestvovati i zastupnici nekih prekomorskih posjeda.
• 25. 9. - Holanđani konsolidovali grad Bandung na Javi.
• 26. 9. - Švedski parlament donosi Zakon o nasljeđivanju kojim je formaliziran prethodni izbor francuskog maršala Bernadottea za novog švedskog prijestonasljednika.
• 27. 9. - Kamenski zauzima Giurgiu i Ruščuk (Ruse).

Oktobar/Listopad

• 12. 10. - U Münchenu održan prvi Oktoberfest, povodom venčanja bavarskog krunskog princa Ludwiga i Therese von Sachsen-Hildburghausen.
• 15. 10. - Bitka kod Fuengirole: Poljaci porazili anglo-špansko iskrcavanje kod Malage.
• 15. 10. - Gerhard von Scharnhorst obnovio Opštu vojnu školu - kasnija Pruska ratna akademija.
• oktobar - Francusko napredovanje prema Lisabonu zaustavljeno Linijama Torres Vedrasa.
• oktobar - Na izložbi Berlinske akademije prikazane Friedrichove slike "Monah na moru" i "Opatija u hrastovoj šumi".
• 16. 10. - Naloženo da Ilirija obezbedi 18.000 regruta za francusku vojsku, u novembru se pominje organizovanje puka sa pet bataljona.
• 16. 10. - Rabin Nahman iz Braclava umire u Umanju, u Kijevskoj guberniji - u mesto će hodočastiti breslovski hasidski Jevreji.
• 17. 10. - Petar Moler prelazi Drinu kod Sikirić skele i pali nekoliko muslimanskih sela, kao odgovor na upad u Jadar i Mačvu.

Maketa lozničkog šanca

• 17 - 18. 10. - Bitka na polju Tičaru: Karađorđe stiže u pomoć opkoljenoj Loznici, Turci poraženi nakon teške bitke.
• 18. 10. - Dekret iz Fontainebleaua pooštrava kazne za krijumčarenje, naređuje se uništavanje britanske robe pronađene u zemljama zavisnim od Napoleona.
• 22. 10. - Francuski admiral Bernard Dubourdieu upao u Vis, opljačkao britanska skladišta, potopio i zarobio nekoliko brodova. (→ Viška bitka 1811.).
• 27. 10. - Kamenski zauzima Nikopolj.
• 30. 10. - Bitka na Monte de las Cruces: meksički pobunjenici pobedili rojalističke snage na putu prema gradu Meksiku - ipak, odlučuju se povući.

Novembar/Studeni

• 2. 11. - Umire najmlađa britanska princeza Amelia - udarac za kralja Georga III koji vodi njegovoj definitivnoj bolesti i namesništvu njegovog sina Georgea sledeće godine (Regency - Regentski period).
• 3. 11. - Nakon što je pobegao iz Francuske, André Rigaud proglašava svoju državu na jugu Haitija. Tako na ostrvu Hispanioli postoje Republika Haiti (Alexandre Pétion, jugozapad), Država Haiti (Henri Christophe, severozapad) i Južna Država (Rigaud, krajnji jugozapad), kao i španski Santo Domingo (istok). Petion i Christof su ove godine zaključili mir.
• 5. 11. - Bernadotte je usvojen od švedskog kralja Karla XIII, dobija ime Karl Johan.
• 5. 11. - Otvoren je pariski Salon, izložba slika, skultpura, gravura (do aprila 1811).
• 7. 11. - Bitka kod Suipache na jugu Gornjeg Perua u Vicerkraljevstvu Rio de la Plata (danas u Boliviji), ubedljiva je pobeda revolucionara nad rojalistima.
• 11. 11. - Meksički ustanici ušli u Guadalajaru.
• 12. 11. - Dekret o priključenju švicarskog Valaisa, tj. Rodanijske republike Francuskoj (departman Simplon).
• 12. 11. - Napoleon obaveštava Senat o caričinoj trudnoći.
• studeni - Počinje djelovati novi sustav školstva u Ilirskim pokrajinama, sa osnovnim školama, gimnazijima i licejima, te centralnim školama.
• studeni - U Ljubljani izlazi Télégraphe officiel des provinces Illyriennes.
• 17. 11. - Švedska, koja je postala francuskom saveznicom, objavljuje rat Ujedinjenom Kraljevstvu - "papirni" rat traje do 1812.
• 29. 11. - 3. 12. - Britanska invazija Isle de Franca (Mauricijusa), poslednjeg francuskog ostrva u Indijskom okeanu.

• 
  "Bitka kod Piramida", (Gros)
• 
  "Razgledanje Davidovog 'Posvećenja Napoleona'" (Boilly)
• 
  "Podela orlova 1804" (David)
• 
  "Chateaubriandov portret" (Girodet, 1809)

Decembar/Prosinac

Sjeverno proširenje Francuske 1810-11

• 3. 12. - Britanci osvojili Mauricijus (do 1968).
• 10. 12. - Snage SAD ušle u Baton Rouge, čime preuzimaju Republiku Zapadna Florida (deo Lujzijane od 1812, Španija priznaje 1819).
• 10. i 13. 12. - Napoleon objavljuje aneksiju, sledećeg meseca, nemačkih teritorija na Severnom moru - ušća Emsa, Wesera i Elbe, kao i hanzeatskih gradova - kako bi se učvrstila Kontinentalna blokada.. Obuhvaćene su teritorije Arenberg, Oldenburg, Salm i gradovi Bremen, Hamburg i Lübeck. Departmani od 1811: Bouches-de-l'Elbe, Bouches-du-Weser, Ems-Oriental, Ems-Supérieur i Lippe.
• 16. 12. - Vojvoda Milan Obrenović iznenada umire u Bukureštu - njegovi prijatelji misle da ga je otrovao Karađorđe.
• 19. 12. - Belgranova Paragvajska kampanja: snage buenosaireske hunte prelaze Paranu i pobjeđuju paragvajske rojaliste u bici kod Campichuela.
• 31. 12. (19. 12. po j.k.) - U Rusiji uvedena nova carina koja diskriminiše francusku trgovinu - praktično napuštanje Napoleonove Kontinentalne blokade će biti faktor za njegovu invaziju 1812.

Kroz godinu

• 1810-13 - "Pamučne godine" u Bosni: zbog Kontinetalne blokade i nesigurne plovidbe, Bosna je postala koridor za trgovinu iz Turske prema Napoleonovoj Kostajnici, a glavna roba je pamuk.

Napoleonov "Trijumf 1810.", na Trijumfalnoj kapiji

• Careva urbarijalna naredba za Slavoniju, sa Sremom, relativno povoljna za seljaštvo u njihovom sporu sa spahijama, ali na nekim spahilucima godinama ostaje mrtvo slovo.
• Sava Mrkalj napisao "Salo debelog jera libo azbukoprotres" - predlaže reformu pravopisa po principu "piši kao što govoriš".
• Završena pravoslavna Uspenska crkva u Pančevu.
• Ruske trupe donele sifilis u istočnu Srbiju.
• Napoleonov brat Lucien Bonaparte pokušao otići iz Italije u SAD, ali Britanci su ga pritvorili (do 1814).
• Francuz Nicolas Appert objavio proces konzerviranja hrane, u početku u flašama širokog grla, a Britanac Peter Durand je dobio patent za proces u limenkama (otvarač za konzerve patentiran 1850-tih).
• Završen Mariinski vodni sistem, veza između Volge (Kaspija) i Baltika.
• Seku Amadu pokreće džihad na području Unutrašnje delte Nigera, u početku u ime Usman dan Fodija - 1818. osniva Carstvo Massina.
• "Hotentotska Venera" Sarah Baartman dovedena u London.
• Radama I. postaje kralj Merine na Madagaskaru (do 1828).
• Johann Wolfgang von Goethe objavio "Teoriju boja" - za razliku od Newtonovog optičkog spektra, on se bavi ljudskom percepcijom.
• Goya počinje rad na "Užasima rata".
• John Haslam dao prvi detaljan opis paranoidne shizofrenije.
• Obnovljena Bazilika Svetoga groba.
• Sébastien Érard patentirao moderni mehanizam harfe.

Rođenja

• 12. 1. - Ferdinand II, kralj Dvije Sicilije († 1859)
• 22. 2. - Frédéric Chopin, poljski kompozitor i pijanist († 1849)
• 22. 3. - Lav XIII., papa († 1903)
• 4. 5. - Alexandre Colonna-Walewski, Napoleonov nepriznati vanbračni sin († 1868)
• 24. 5. - Abraham Geiger, osnivač reformskog judaizma († 1874)
• 28. 5. - Alexandre Calame, švicarski slikar i grafičar
• 8. 6. - Robert Schumann, njemački kompozitor († 1856)
• 30. 6. - Stanko Vraz, književnik († 1851)
• 5. 7. - P. T. Barnum, šoumen († 1891)
• 10. 8. - Camillo Benso di Cavour, prvi premijer Italije († 1861)
• 11. 12. - Alfred de Musset, književnik († 1857)
• 7. 12. - Theodor Schwann, fiziolog († 1882)
• 13. 12. - Nikanor Grujić, episkop pakrački († 1887)
• 23. 12. - Karl Richard Lepsius, egiptolog, arheolog († 1884)
• Dimitar Miladinov, makedonski preporoditelj († 1962)

Smrti

• 15. 1. - Jekaterina Voroncova-Daškova, ruska plemkinja (* 1743)
• 23. 1. - Johann Wilhelm Ritter, fizičar, hemičar (* 1776)
• 4. 2. - Franjo Jelačić, austrijski podmaršal, banov otac (* 1746)
• 20. 2. - Andreas Hofer, tirolski pobunjenik (* 1767)
• 24. 2. - Henry Cavendish, britanski naučnik (* 1731)
• 7. 3. - Cuthbert Collingwood, britanski admiral (* 1748)
• 12. 3. - Jean-François Moulin, francuski general, bivši Direktor (* 1752)
• 21. 5. - Chevalier d'Éon, diplomata, špijun, vojnik, transvestit (* 1728)
• 21. 6. - Giovanni Battista Caprara, milanski nadbiskup (* 1733)
• 26. 6. - Joseph-Michel Montgolfier, pionir balonizma (* 1740)
• 19. 7. - Luise von Mecklenburg-Strelitz, pruska kraljica (* 1776)
• 26. 8. - Santiago de Liniers, argentinski kontrarevolucionar (* 1753)
• 30. 8. - Philipp von Cobenzl, austrijski državnik (* 1741)
• 25. 9. - József Alvinczi, austrijski feldmaršal (* 1735)
• 19. 10. - Jean-Georges Noverre, inovator baleta (* 1727)
• 2. 11. - Amelia od Ujedinjenog Kraljevstva, najmlađe dete Georga III (* 1783)
• 16. 12. - Milan Obrenović, vojvoda, Milošev polubrat
• Toša Apostolović, trgovac i dobrotvor (* 1745)
• Sava Vuković, trgovac, dobrotvor (* 1737)
• Ibrahim-paša Bušatlija, skadarski paša
• Andrianampoinimerina, kralj Madagaskara (* 1745)

Reference

Literatura

• Istorija srpskog naroda, Peta knjiga, prvi tom, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, SKZ Beograd 1981 (V-1)
• Istorija srpskog naroda, Peta knjiga, drugi tom, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, SKZ Beograd 1981 (V-2)