Пређи на садржај

Хаваји

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте страницу Хаваји (вишезначна одредница).
Хаваји
State of Hawaii
Mokuʻāina o Hawaiʻi
Држава алоха (Aloha State)
Положај Хаваја
Држава САД
Главни градХонолулу
Највећи градХонолулу
Статус савезне државеДатум: 21. август 1959.
Редни број: 50.
Службени језикенглески, хавајски
ГувернерЏош Грин
Површина28.412 km2
 — копно16.634 km2
 — вода11.778 km2
Становништво2025 (процјена)[1]
 — број ст.1.432.820
 — густина ст.86,1 ст./km2
 — ISO 3166-2US-HI
Временска зонахавајско-алеутска (UTC−10)
Поштански бројHI
portal.ehawaii.gov

Хаваји (енгл. Hawaii, хав. Hawaiʻi) савезна су држава Сједињених Америчких Држава, смјештена у средишњем дијелу Тихог океана. У састав САД примљени су 21. августа 1959. године, као 50. и посљедња савезна држава. Једина су савезна држава САД чију територију у потпуности чине острва.

Хаваји обухватају највећи дио Хавајског архипелага, који географски припада Полинезији, у оквиру Океаније. Главни и највећи град је Хонолулу, смјештен на острву Оаху. Службени језици су енглески и хавајски.[2]

Хаваји су познати по вулканском рељефу, тропској клими, разноврсним природним стаништима и културном насљеђу домородачког становништва. Значајно су туристичко одредиште, а њихова култура настала је преплитањем полинезијских традиција и каснијих утицаја из Азије, Сјеверне Америке и других дијелова свијета.

Географија

[уреди | уреди извор]

Положај и рељеф

[уреди | уреди извор]
Положај Хавајских острва у Тихом океану
Сателитски снимак Хавајских острва

Хаваји се налазе у сјеверном дијелу Тихог океана, приближно 3.200 km југозападно од континенталног дијела Сједињених Америчких Држава. Заједно са Аљаском, једна су од двије савезне државе које немају копнену границу са другим савезним државама САД.

Хавајски архипелаг протеже се у правцу сјеверозапад—југоисток, а његов југоисточни дио чини осам главних острва: Ниихау, Кауаи, Оаху, Молокаи, Ланаи, Кахолаве, Мауи и Хаваји. Највеће је острво Хаваји, познато и као Велико острво, док се на Оахуу налази главни град Хонолулу.

Сјеверозападни дио архипелага обухвата низ мањих острва, атола и хриди, међу којима су Нихоа и атол Куре. Ова острва представљају остатке старијих вулканских творевина које су током милиона година биле изложене ерозији и постепеном слијегању.

Највиша тачка Хаваја је Мауна Кеа, успавани штитасти вулкан на Великом острву, чији се врх налази на око 4.207 m надморске висине. Његова посљедња ерупција догодила се прије приближно 4.600 година.[3]

Геологија

[уреди | уреди извор]

Хавајска острва су вулканског поријекла. Настала су изнад вруће тачке у Земљином омотачу, из које магма продире кроз Пацифичку тектонску плочу. Помјерањем плоче према сјеверозападу настајао је низ вулканских острва различите старости.[4]

Најмлађе копнено острво у архипелагу јесте Велико острво, на којем се међу активним вулканима налазе Килауеа и Мауна Лоа. Југоисточно од његове обале налази се подморски вулкан Камаехуаканалоа, раније познат као Лоихи, најмлађи вулкан хавајског вулканског низа.[4]

Један од геолошки најмлађих вулкана изван Великог острва јесте Халеакала на острву Мауи. Према подацима Геолошког завода САД, његова посљедња ерупција догодила се између 1480. и 1600. године.[5]

Током ерупције вулкана Килауеа око 1790. године дошло је до снажних експлозија и пирокластичних токова који су усмртили велики број људи, укључујући припаднике хавајских ратничких дружина. Према процјенама Геолошког завода САД, погинуло је најмање 80 људи, али тачан број жртава није поуздано утврђен.[6]

Вулканска активност и тектонски покрети утичу и на појаву земљотреса и цунамија. Посебно разорни земљотреси и цунамији забиљежени су 1868. и 1975. године.

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Географска изолованост Хаваја омогућила је развој великог броја ендемских биљних и животињских врста, односно врста које природно не живе нигдје друго у свијету. Ове врсте развијале су се током дугих периода изоловане еволуције.

Станишта на острвима обухватају тропске шуме, планинске предјеле, приобалне екосистеме и вулканске пустиње. Разлике у надморској висини, количини падавина и температури створиле су разноврсне природне услове.

Увођење страних биљних и животињских врста, уништавање станишта и ширење болести довели су до нестанка бројних ендемских организама. Хаваји имају више врста заштићених америчким Законом о угроженим врстама него било која друга савезна држава.[7]

Заштита природе

[уреди | уреди извор]

Папаханаумокуакеа је велико морско заштићено подручје око сјеверозападних Хавајских острва. Обухвата коралне гребене, атоле и дубокоморска станишта, значајна за морске птице, корњаче и хавајску фоку монахињу.

Подручје је 2010. године уписано на Листу свјетске баштине Унеска због природног и културног значаја. Представља једно од највећих морских заштићених подручја на свијету, а истовремено има важно мјесто у традиционалним вјеровањима домородачких Хавајаца.[8]

Клима

[уреди | уреди извор]

Хаваји имају претежно тропску климу, са релативно малим сезонским колебањима температуре. Климатске прилике значајно обликују сјевероисточни пасати, који током већег дијела године доносе влажан океански ваздух.

Вјетровите, сјевероисточне падине острва углавном примају много више падавина од завјетринских, југозападних области. Због тога на појединим острвима постоје изразито влажне тропске шуме и знатно сушнији предјели.

На већем дијелу Хаваја издвајају се два годишња периода: топлији и углавном сушнији од маја до октобра, те нешто свјежији и кишовитији од октобра до априла. Температуре у приобалним областима током цијеле године углавном су високе, док на највишим планинама током зиме може падати снијег.

Тропске олује и урагани могу угрозити острва, мада су директни удари снажних урагана релативно ријетки.[9]

Историја

[уреди | уреди извор]

Хавајска острва првобитно су населили полинезијски морепловци, који су развили сопствене друштвене, политичке и вјерске установе. Прије уједињења архипелага острвима су управљали различити поглавари и владарске породице.

Крајем 18. и почетком 19. вијека Камехамеха I постепено је успоставио власт над већином острва. Године 1810. довршено је политичко уједињење архипелага у Краљевину Хаваји.[10]

Током 19. вијека Хаваји су развијали трговинске и дипломатске односе са западним државама, посебно са Сједињеним Америчким Државама. Све већи економски утицај страних предузетника и земљопосједника довео је до политичких сукоба.

Године 1893. група привредника и политичких противника монархије, уз подршку представника САД, свргнула је краљицу Лилиуокалани. Сљедеће године проглашена је Република Хаваји. Сједињене Америчке Државе анектирале су Хаваје 1898. године, а 1900. успостављена је организована америчка територија.[11]

Након више деценија територијалног статуса, Хаваји су 21. августа 1959. године постали 50. савезна држава САД.

Политичко уређење

[уреди | уреди извор]

Хаваји имају подјелу власти на законодавну, извршну и судску. Законодавну власт врши дводомни парламент, који чине Сенат са 25 чланова и Представнички дом са 51 чланом. Сенатори се бирају на четири, а представници на двије године. Гувернер има четворогодишњи мандат.[12]

Извршну власт предводи гувернер, који се бира на непосредним изборима. Судску власт врше судови савезне државе, на чијем се врху налази Врховни суд Хаваја. Као дио Сједињених Америчких Држава, Хаваји имају и своје представнике у савезном Конгресу.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2020. године, Хаваји су имали 1.455.271 становника. Према званичној процјени америчког Бироа за попис становништва, 1. јула 2025. године на Хавајима је живјело 1.432.820 становника, односно приближно 1,5% мање него 2020. године.[1]

Хаваји се одликују изразитом етничком и културном разноврсношћу. Међу становништвом су заступљени потомци домородачких Хавајаца, досељеника из других дијелова Полинезије, Азије, континенталног дијела САД и других подручја.

Већина становништва концентрисана је на острву Оаху. Према процјени за 2025. годину, на подручју града и округа Хонолулу живјело је приближно 69% становника савезне државе.[13]

Кретање броја становника

[уреди | уреди извор]
Број становника према пописима
Година Становништво
1900. 154.001
1910. 191.874
1920. 255.881
1930. 368.300
1940. 422.770
1950. 499.794
1960. 632.772
1970. 769.913
1980. 964.691
1990. 1.108.229
2000. 1.211.537
2010. 1.360.301
2020. 1.455.271

Извори: Hawaii State Data Center и U.S. Census Bureau.

Највећи градови

[уреди | уреди извор]
 

Извор: ?
№ Град Популација
Хонолулу
Хонолулу
Хило
Хило 		1. Хонолулу 337.256 Кајлуа
Кајлуа
Канеохе
Канеохе
2. Перл Сити 47.698
3. Хило 43.263
4. Кајлуа 38.635
5. Вајпаху 38.216
6. Канеохе 34.597
7. Милилани Таун 27.629
8. Кахулуј 26.337
9. Ева Џентри 22.690
10. Кихеј 20.881

Култура

[уреди | уреди извор]

Култура Хаваја заснива се на насљеђу домородачких Полинежана, уз снажне утицаје каснијих досељеничких заједница. Важни елементи традиционалне културе су хавајски језик, усмена књижевност, музика, плес, занатство и обичаји повезани са природом и духовним животом.

Један од најпрепознатљивијих облика традиционалне умјетности јесте хула, плес који спаја ритмичке покрете тијела, музику и поезију. У традиционалној хавајској култури хула је имала и вјерску и обредну улогу, а данас се изводи у различитим традиционалним и савременим облицима.[14]

Међу препознатљивим музичким инструментима су укулеле и хавајска гитара. Културни живот обухвата и традиционалне фестивале, такмичења у плесу, израду вијенаца од цвијећа и очување домородачких обичаја.

Хавајски језик један је од два службена језика савезне државе, а његово очување важан је дио савременог хавајског културног идентитета.

Привреда и туризам

[уреди | уреди извор]

Туризам је једна од најзначајнијих привредних дјелатности на Хавајима. Поред њега, важну улогу имају трговина, саобраћај, здравство, образовање, грађевинарство, јавни сектор и војне установе.

Туристе привлаче плаже, вулкански пејзажи, тропска клима, морски екосистеми и културно насљеђе. Међу познатим туристичким подручјима су Ваикики на Оахуу, Национални парк Хавајски вулкани на Великом острву и Национални парк Халеакала на Мауију.

Посебно мјесто у туристичкој понуди има сурфовање, спорт дубоко повезан са хавајском историјом. Сјеверна обала Оахуа позната је по великим зимским таласима и међународним сурферским такмичењима, док је Ваикики једно од најпознатијих мјеста за рекреативно сурфовање.

Према подацима Хавајске туристичке управе, туристичка потрошња 2025. године износила је око 21,75 милијарди америчких долара. Туризам је директно и индиректно подржавао приближно 222.000 радних мјеста у савезној држави.[15]

Развој туризма истовремено доноси изазове у погледу заштите природних ресурса, очувања културног насљеђа и оптерећења инфраструктуре. Због тога се све већа пажња посвећује одрживом управљању туристичким одредиштима.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Због острвског положаја, ваздушни и поморски саобраћај имају посебан значај. Аеродроми повезују острва међусобно и са континенталним дијелом САД, док трговачке луке омогућавају снабдијевање робом. Путна мрежа развијена је на већим острвима.

Према подацима Министарства саобраћаја Хаваја, државни саобраћајни систем обухвата комерцијалне аеродроме, поморске луке и мрежу државних путева. Управљање овом инфраструктуром од посебног је значаја за снабдијевање становништва и развој туризма.[16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „QuickFacts: Hawaii”. United States Census Bureau. Приступљено 2026-10-28. 
  2. ^ „Official Languages”. Hawaii State Legislature. Приступљено 2026-10-28. 
  3. ^ „Mauna Kea”. United States Geological Survey. Приступљено 2026-10-28. 
  4. ^ а б „Evolution of Hawaiian Volcanoes”. United States Geological Survey. Приступљено 2026-10-28. 
  5. ^ „Haleakalā”. United States Geological Survey. Приступљено 2026-10-28. 
  6. ^ „Explosive Eruptions at Kilauea Volcano, Hawaiʻi?”. United States Geological Survey. Приступљено 2026-10-28. 
  7. ^ „Preventing Extinctions in a Changing Climate”. United States Fish and Wildlife Service. 2022-05. Приступљено 2026-10-28.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ „Papahānaumokuākea”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 2026-10-28. 
  9. ^ „Climate of Hawaiʻi”. National Weather Service. Приступљено 2026-10-28. 
  10. ^ „Kamehameha Begins His Bid for Power”. National Park Service. Приступљено 2026-10-28. 
  11. ^ „Iolani Palace: A Hawaiian Place of History, Power, and Prestige”. National Park Service. Приступљено 2026-10-28. 
  12. ^ „Contest Schedule”. Hawaii Office of Elections. Приступљено 2026-10-28. 
  13. ^ „2025 County Population Estimates Released”. Hawaii State Data Center. 2026-03-27. Приступљено 2026-10-28. 
  14. ^ „Music & Dance”. National Park Service. Приступљено 2026-10-28. 
  15. ^ „Hawaiʻi Tourism Authority”. Hawaii Tourism Authority. Приступљено 2026-10-28. 
  16. ^ „About Us”. Hawaii Department of Transportation. Приступљено 2026-10-28. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хаваји&oldid=31859056”