Digoksin
 | |
| KliniΔki podaci | |
|---|---|
| Kategorija trudnoΔe | |
| NaΔin primene | Oralno, Intravenozno |
| Pravni status | |
| Pravni status |
|
| Identifikatori | |
| CAS broj | 20830-75-5  |
| ATC kod | C01AA02 (WHO) C01AA05 C01AA08 |
| PubChem | CID 30322 |
| DrugBank | APRD00098 |
| ChemSpider | 2006532 |
Digoksin, koji je isto poznat kao digitalis, je preΔiΕ‘Δeni srΔani glukozid izdvojen iz biljke besnik, Digitalis lanata, (engl. foxglove).[1] Njegov korespondirajuΔi aglukone je digoksigenin, i njegovi acetil derivat je acetil-digoksin. Digoksin je Ε‘iroko koriΕ‘Δen u tretmanu razliΔitih stanja srca, naime atrijalna fibrilacija, atrijalni flater i ponekad srΔani udar u sluΔajevima gde se ne mogu kontrolisati drugi lekovi. Digoksin preparacije su obiΔno reklamirane pod trgovaΔkim imenima Lanoxin, Digitek, i Lanoxicaps. Ovaj lek je isto tako dostupan kao 0.05 mg/ml rastvor za oralnu upotrebu, i 0.25 mg/ml ili 0.5 mg/ml injekcije. Kompanija GlaksoSmitKlajn ga proizvodi i prodaje.
Efekti
[ΡΡΠ΅Π΄ΠΈ | ΡΡΠ΅Π΄ΠΈ ΠΈΠ·Π²ΠΎΡ]Glavni farmakoloΕ‘ki efekti digoksina su vezani za srce. Efekti izvan kardioloΕ‘kog domena su odgovorni za mnoge Ε‘tetne posledice.
Glavni kardioloΕ‘ki efekti[2] su:
- Negativno hronotropski β usporava brzinu rada srca putem smanjene provodnosti elektriΔnih impulsa kroz atrioventrikularni kanal, iz kog razloga je Ε‘iroko koriΕ‘Δen kao antiaritmiΔko sredstvo u kontroli brzine srca tokom atrijalne fibrilacije ili atrijalnog flatera.
- Pozitivno inotropski - poveΔava snagu srΔanih kontrakcija putem inhibicije Na+/K+ ATP pumpe (vidi ispod).
Mehanizam akcije
[ΡΡΠ΅Π΄ΠΈ | ΡΡΠ΅Π΄ΠΈ ΠΈΠ·Π²ΠΎΡ]Mehanizam akcije nije potpuno istraΕΎen.
Digoksin se vezuje za mesto na ekstracelularnom delu Ξ±-jedinice Na+/K+ ATP pumpe na Δelijskoj membrani srΔanih Δelija (miocita), i umanjuje njenu funkciju. To uzrokuje poveΔanje nivoa natrijum jona u miocitima, Ε‘to dovodi do porasta nivoa kalcijumovih jona. Δelije sadrΕΎe natrijum/kalcijum izmenjivaΔ koji je zavistan od natrijumskog gradijenta kao signala za ispumpavanje kalcijum. Digoksin smanjuje taj koncentracioni gradijent, i time ometa izliv kalcijuma. Na taj naΔin se poveΔa koncentracija kalcijuma u miokardiocitima i pejsmejker Δelijama. PredloΕΎeni mehanizam akcije digoksina je da poveΔana koncentracija kalcijuma uzrokuje produΕΎenje Faze 4 i Faze 0 srΔanog akcionog potencijala, koji u kombinaciji sa efektima digoksina na parasimpatetiΔki sistem, dovodi do smanjenja brzine otkucaja srca.[3][4] PoveΔane koliΔine Ca2+ su onda storiraju u sarkoplazmiΔnom retikulumu, i osloboΔene su sa svakim akcionim potencijalom, Ε‘to je nezavisno of digoksina. To dovodi do poveΔane kontraktilnosti srca. Ovo je razliΔit mehanizam od naΔina rada katekolamina.
Digoksin isto tako poveΔava aktivnost ΕΎivca lutalca svojom akcijom na centralni nervni sistem, i tako umanjuje provodljivost elektriΔnih impulsa kroz AV kanal.[5] Ovaj negativni hronotropski efekat je vaΕΎan za kliniΔku upotrebu u razliΔitim aritmijama.
KliniΔka upotreba
[ΡΡΠ΅Π΄ΠΈ | ΡΡΠ΅Π΄ΠΈ ΠΈΠ·Π²ΠΎΡ]NajΔeΕ‘Δe indikacije za primenu digoksina su verovatno atrijalna fibrilacija i atrijalni flater sa brzim ventrikularnim odzivom, ali blokeri beta ili kalcijum kanala trebaju biti prvi izbor.[1] [2][ΠΌΡΡΠ²Π° Π²Π΅Π·Π°]. Velika ventrikularna brzina dovodi do nedovoljnog distolnog vremena punjenja. UsporavajuΔi provoΔenje u AV kanalu i produΕΎavajuΔi njegov refraktivni period, digoksin moΕΎe smanjiti ventrikularnu brzinu. Sama aritmija ne podleΕΎe uticaju, ali se funkcija pumpanja srca poboljΕ‘ava zbog poveΔanog punjenja.
Upotreba digoksina u srΔanim problemima u toku sinusnog ritma je jednom bila standardna, ali je u danaΕ‘nje vreme kontroverzna. U teoriji poveΔana sila kontrakcije treba da dovede do poboljΕ‘ane funkcije srΔanog pumpanja, ali je taj efekat sporan i drugi efektivni tretmani su dostupni. Digoksin nije viΕ‘e prvi izbor leka kod kongestivnog zastoja srca, ali joΕ‘ uvek moΕΎe biti koristan kod pacijenata koji su simptomatiΔni uprkos valjanog tretmana diureticima i ACE inhibitorima. Ovaj lek je izgubio dobar glas zato Ε‘to je dokazano da nije efikasan u smanjenju morbidnosti i mortaliteta u kongestivnim zastojima srca. MeΔutim, dokazano je da poveΔava kvalitet ΕΎivota.
Digoksin se obiΔno uzima oralno, ali moΕΎe dati i putem IV injekcije u hitnim situacijama. IV injekcija treba biti spora, i ritam srca se treba pratiti. Polu vreme ΕΎivota mu je 36 sati. Digoksin se daje jednom dnevno, obiΔno u 125 ΞΌg ili 250 ΞΌg dozama. Kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega polu vreme ΕΎivota je znaΔajno duΕΎe, zbog Δega se doza treba smanjiti, ili se treba preΔi na drugi glukozid (kao Ε‘to je digitoksin koji mada ima mnogo duΕΎi eliminacioni polu ΕΎivot od oko 7 data, i uglavnom je eliminisan iz tela putem jetre, i tako nije podloΕΎan promenama renalne funkcije).
Efektivni nivoi u plazmi su priliΔno dobro definisani, 1-2.6 nmol/l. Nivo digoksina se treba pratiti ako se posumnja da je toksiΔan, ili neefikasan. Nivo kalijum u plazmi isto treba da bude paΕΎljivo kontrolisan.
Quinidine, verapamil, i amiodarone poveΔavaju nivo digoksina u plazmi (uklanjajuΔi mesta za vezivanje u tkivu, i oteΕΎavajuΔi renalno odstranjivanje dioksina), tako da se digoksin u plazmi mora paΕΎljivo nadgledati.
IstraΕΎivaΔi sa Jelskog univerziteta su razmatrali podatke jedne ranije studije da be videli da li digoksin ima razliΔiti uticaj na muΕ‘karce i ΕΎene. Ta studija je utvrdila da digoksin, koje je koriΕ‘Δen vekovima, i koji stimuliΕ‘e snaΕΎnije kontrakcije srca, nije smanjio smrtnost ili da je doveo do smanjene hospitalizacije. NauΔnik Dr. Harlan Krumholz je rekao da su oni bili iznenaΔeni pronalaskom da su ΕΎene koje su koristile digoksin u studiji umirale frekventnije (33%) nego ΕΎene koje su uzimale placebo pilule (29%). Oni su izraΔunali da digoksin poveΔava rizik smrtnosti ΕΎena za 23%. Nije bilo razlike u smrtnosti kod muΕ‘karaca u toj studiji.
Digoksin is isto tako koristi kao standardna kontrolna supstanca za test p-glikoprotein inhibicije.
Ε tetni efekti
[ΡΡΠ΅Π΄ΠΈ | ΡΡΠ΅Π΄ΠΈ ΠΈΠ·Π²ΠΎΡ]Pojava Ε‘tetne reakcije lekova je Δesta. To je prouzrokovano njegovim uskim terapeutskim indeksom (marginom izmeΔu efektivnosti i toksiΔnosti). Ε tetni efekti su zavisni od koncentracije, i retki su kad je digoksin koncentracija u plazmi <0.8 ΞΌg/l.[6] Oni su ΔeΕ‘Δi kod pacijenata kod kojih je nivo kalijuma nizak (hipokalemija), poΕ‘to digoksin normalno konkuriΕ‘e K+ jonima za vezujuΔe mesto na Na+/K+ ATP pumpi.
Δesti Ε‘tetni efekti (kod β₯1% pacijenata) ukljuΔuju: gubitak apetita, muΔnina, povraΔanje, dijareja, zamagljena vizija, vizuelni poremeΔaji (ΕΎuto-zeleni krugovi), konfuzija, dremljivost, vrtoglavica, noΔne more, razdraΕΎenost, i/ili depresija, kao i pojaΔani akutni oseΔaj Δulnih aktivnosti.[7] Manje frekventni Ε‘tetni efekti (0,1%β1%) ukljuΔuju: akutnu psihozu, delirijum, amneziju, skraΔen QRS kompleks, atrijalne ili ventrikularne prerane kontrakcije, paroksismalna atrijalna tahikardija sa AV blokadom, ventrikularna tahikardija ili fibrilacija, blokiranje srca[8] ali kad se sistematiΔno istraΕΎi, evidencija za to je sumnjiva.[9] FarmakoloΕ‘ko dejstvo digoksina obiΔno rezultuje u elektrokardiogramskim (EKG) promenama, ukljuΔujuΔi ST depresiju i T talas inverziju, koje ne indiciraju toksiΔnost. Prolongacija PR intervala, meΔutim, moΕΎe biti znak toksiΔnosti. Dodatno, poveΔan intracelularni Ca2+ moΕΎe prouzrokovati tip aritmije pod imenom bigeminija (parni otkucaji), i konaΔno ventrikularnu tahikardiju ili fibrilaciju. Kombinacija poveΔane (atrijalne) aritmogeneze i inhibirane atrio-ventrikularne provodljivosti (na primer paroksismalna atrijalna tahikardija sa AV blokadom β takozvana "PAT sa blokadom") se kaΕΎe da su dijagnoza toksiΔnosti digoksina.[10]
Jedan Δesto opisan ali retko primeΔen Ε‘tetni efekat digoksina je vizuelni poremeΔaj percepcije boja (uglavnom ΕΎuta i zelena boja) koje is zove ksantopsija. Misli se da je slikarev Vinsent van Gogov Ε½uti period moΕΎda nekako bio influenciran istovremenom digitalis terapijom. Drugi okulo-toksiΔni efekti digoksina ukljuΔuju uopΕ‘teno zamagljen vid, kao i viΔanje oreola oko svake taΔke svetlosti.[11] Ovaj zadnji efekat je vidljiv u Vinsent van Gogovoj Zvezdanoj noΔi. Evidencija o van Gogovoj upotrebi digoksina je podrΕΎana autoportretima koji sadrΕΎe biljku besnik, iz koje se digoksin izdvaja.
Koncentracija digoksina u plazmi moΕΎe porasti dok je pacijent na antimalariskoj medikaciji hydroxychloroquine.[12]
U sluΔaju predoziranja uobiΔajene podrΕΎne mere su potrebne. Ako aritmija stvara problem, ili doΔe do maligne hiperkalemije (nekontrolisanog porasta koncentracije kalijuma zbog paralize Na/K pumpi na Δelijskim membranama koje su zavisne od ATP-aza), specifiΔni protivotrov je antidigoksin (fragment antitela za digoksin, sa trgovaΔkim imenima Digibind i Digifab.[13] ToksiΔnost se isto moΕΎe tretirati sa dozama kalijuma koje su viΕ‘e od normalnih. Digoksin se ne moΕΎe odstraniti dovoljno efikasno sa hemo ili peritonealnom dijalizom da be se tretirala toksiΔnost.
Digoksin ima potencijalno opasnu interakciju sa nekoliko lekova: verapamil,[14] amiodarone, erythromycin, and epinephrine.
Reference
[ΡΡΠ΅Π΄ΠΈ | ΡΡΠ΅Π΄ΠΈ ΠΈΠ·Π²ΠΎΡ]- ^ A. Hollman (1996). βDigoxin comes from Digitalis lanataβ (letter). British Medical Journal. 312 (7035): 912β. PMC 2350584
. PMID 8611904. doi:10.1136/bmj.312.7035.912.
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). βChapter 33. Pharmacotherapy of congestive heart failure; Cardiac glycosidesβ. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. ΠΈΠ·Π΄.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Marsh AJ, Lloyd BL, Taylor RR (2007). βThe influence of heart rate on digoxin-induced inhibition of myocardial NA+-K+-ATP activity in the dogβ. Clinical and Experimental Pharmacology and Physiology. 8 (3): 283β286. PMID 6265129. doi:10.1111/j.1440-1681.1981.tb00161.x.
- ^ Kjeldsena K, NΓΈrgaardb A, Gheorghiadec M (2002). βMyocardial Na, K-ATPase: the molecular basis for the hemodynamic effect of digoxin therapy in congestive heart failureβ. Cardiovascular Research. 55 (4): 710β713. PMID 12176120. doi:10.1016/S0008-6363(02)00466-2.
- ^ Goodman, DJ; et al. (1975). βEffect of digoxin on atioventricular conduction. Studies in patients with and without cardiac autonomic innervationβ. Circulation. 51 (2): 251β256. PMID 1089491. doi:10.1161/01.CIR.51.2.251. ΠΡΡ ΠΈΠ²ΠΈΡΠ°Π½ΠΎ ΠΈΠ· ΠΎΡΠΈΠ³ΠΈΠ½Π°Π»Π° 28. 9. 2010. Π³. ΠΡΠΈΡΡΡΠΏΡΠ΅Π½ΠΎ 22. 3. 2010.
- ^ Rossi S, editor (2006). Australian Medicines Handbook 2006. Adelaide: Australian Medicines Handbook. ISBN 978-0-9757919-2-9.
- ^ βDigitek Recall Informationβ. ΠΡΡ ΠΈΠ²ΠΈΡΠ°Π½ΠΎ ΠΈΠ· ΠΎΡΠΈΠ³ΠΈΠ½Π°Π»Π° 02. 02. 2011. Π³. ΠΡΠΈΡΡΡΠΏΡΠ΅Π½ΠΎ 22. 03. 2010.
- ^ Repercussions of digoxin, digitoxin and estradiol on the endometrial histomorphometry of oophorectomized mice. Moscovitz T, et al. Moscovitz, T.; Aldrighi, J. M.; Abrahanshon, P. A.; Zorn, T. M.; Logullo, A. F.; Gebara, O. C.; Rosano, G. G.; Ramires, J. F. (Π°ΠΏΡΠΈΠ» 2005). βRepercussions of digoxin, digitoxin and estradiol on the endometrial histomorphometry of oophorectomized miceβ. Gynecol Endocrinol.. 20 (4): 213β20. PMID 16019364. doi:10.1080/09513590400021219. db=pubmed&cmd=Retrieve&dopt=AbstractPlus&list_uids=16019364&query_hl=14&itool=pubmed_docsum
- ^ Thompson, D.F.; Carter, J.R. (1993). βDrug-induced gynecomastiaβ. Pharmacotherapy. 13 (1): 37β45. PMID 8094898. doi:10.1002/j.1875-9114.1993.tb02688.x.
- ^ Doering, W.; Konig, E.; Sturm, W. (1977). βDigitalis intoxication: specifity and significance of cardiac and extracardiac symptoms. part I: Patients with digitalis-induced arrhythmias (author's transl)β. Z Kardiol. 66 (3): 121β8. PMID 857452.
- ^ Goldfrank, LW (2006). Goldfrank's Toxicologic Emergencies, 8th Edition. New York: McGraw-Hill..
- ^ Digoxin-hydroxychloroquine interaction? [Acta Med Scand. 1982] - PubMed - NCBI
- ^ Flanagan, R.J.; Jones, A.L. (2004). βFab Antibody Fragments: Some Applications in Clinical Toxicologyβ. Drug Safety. 27 (14): 1115β1133. PMID 15554746. doi:10.2165/00002018-200427140-00004. ΠΡΡ ΠΈΠ²ΠΈΡΠ°Π½ΠΎ ΠΈΠ· ΠΎΡΠΈΠ³ΠΈΠ½Π°Π»Π° (full text (subscription)) 16. 01. 2013. Π³. ΠΡΠΈΡΡΡΠΏΡΠ΅Π½ΠΎ 22. 03. 2010.
- ^ Kaplanski, J.; Weinhouse, E.; Topaz, M.; Genchik, G. (1983). βVerapamil and digoxin: interactions in the ratβ. Res Commun Chem Pathol Pharmacol. 42 (3): 377β88. PMID 6665298.
Literatura
[ΡΡΠ΅Π΄ΠΈ | ΡΡΠ΅Π΄ΠΈ ΠΈΠ·Π²ΠΎΡ]- Rang HP, Dale MM, Ritter JM, Moore PK. Pharmacology, Edinburgh: Churchill Livingstone. (5th ΠΈΠ·Π΄.). 2003. ISBN 978-0-443-07145-4.
- Summary of product characteristics, Digoxin 0,125 mg, Zentiva a.s.
- LΓΌllmann. Pharmakologie und Toxikologie (15th edition). . Georg Thieme Verlag. 2003. ISBN 978-3-13-368515-3.
| Normativna kontrola: DrΕΎavne |
|---|
 | Molimo Vas, obratite paΕΎnju na vaΕΎno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
