Пређи на садржај

Adria Airways

С Википедије, слободне енциклопедије
Адрија ервејз д.д.
Adria Airways d.d.
IATA ICAO Ознака
JP ADR ADRIA
Основана1961. године
ЧвориштеАеродром Јоже Пучник Љубљана
Фокус градовиАеродром Минхен
Аеродром Франкфурт
Клуб путникаMiles & More
Аеродромски салонSenator Lounge
АлијансаСтар алајанс
Флота20
Дестинације23
Слоган компанијеКући изнад облака
Doma nad oblaki
СедиштеЉубљана,  Словенија
Кључне личностиТадеј Туфек
Веб-сајтhttp://www.adria.si
Адрија ервејз КРЏ-200ЛР
Адрија ервејз Боинг 737-500 у фази слетања на Аеродром Лондон Гетвик
Адрија ервејз Бомбардије КРЏ-100

Адрија ервејз (Adria Airways) је била национална и највећа авио-компанија Словеније са седиштем у Љубљани. Чвориште компаније се налазило на љубљанском аеродрому Јоже Пучник.[1] Компанија је децембра 2004. године постала регионална чланица савеза Стар алајанс.[2] Компанија је прогласила банкрот 30. септембра 2019. године и прекинула је све операције.

Историја

[уреди | уреди извор]

Компанија је основана 1961. године и пословала је као чартер компанија под именом „Адриа Авиопромет“ у чијем власништву је био авион Даглас DC-6. Касније је набављено више таквих авиона од КЛМ-а. Године 1968, удруживањем са београдском компанијом „Интерекспорт“, компанија је променила име у „Инекс-Адриа Авиопромет“. Тада је купљен први млазни авион Даглас DC-9. У мају 1986. враћају се свом старом имену после разлаза са „Интерекспортом“.

Почетком 1980-их, „Инекс-Адриа“ је имала своје прве редовне летове, купила Макдонел Даглас МД-80 авионе и постала члан ИАТА. Касније су кренули и са међународним редовним летовима; први лет је био до Ларнаке преко Београда у новембру 1983. Крајем 1980-их, и после промене имена у „Адриа“, купили су неколико авиона Ербас А320. За време рата у Словенији, један авион је уништен, након што је Југословенско ратно ваздухопловство бомбардовало аеродром у Љубљани. По распаду Југославије, Адриа ервејз је убрзо постала национална авио-компанија.

Компанија је 30. септембра 2019. године прогласила банкрот и престала са радом, након 58 година пословања .

Дестинације

[уреди | уреди извор]

Од лета 2017. Адрија ервејз је управљала главним чвориштем на аеродрому Јоже Пучник Љубљана.[4] Већи део пословања Адрије ервејза био је у редовним летовима, али је пружала и чартер и повремене летове. Од јула 2017., Адрија је саобраћала на 24 редовне и 22 чартер дестинације широм Европе.[4] Редовни чартер летови авио-компаније били су углавном сезонски, и најчешће ка туристичким дестинацијама у медитеранском региону. Шарм ел Шеик и Хургада у Египту су опслуживани током целе године по распореду.

Код-шер сарадње

[уреди | уреди извор]

Адрија ервејз је имала код-шер сарадње са следећим авио-компанијама:[5]

Флота

[уреди | уреди извор]

Следећи табела приказује информације о путничкој флоти Адрија ервејз у време гашења компаније (стање из маја 2018. године):[7]

Флота Адрија ервејза
Ваздухоплов У флоти Поручених Седишта Белешке
Бомбардије КРЏ-700ЕР 2 - 70 / 72
Бомбардије КРЏ-900 9 - 86 / 90
Ербас А319-130 3 - 142 / 144
Саб 2000 6 - 50
Укупно 20 -

Инциденти и несреће

[уреди | уреди извор]
  • 30. октобар 1975.: Авион Даглас DC-9-32 ударио је у узвишење током прилаза у магли близу аеродрома Праг-Сухдол. У паду је погинуло 75 од 120 људи у авиону.[8]
  • 10. септембар 1976.: авиони DC-9-31 компаније Инекс-Адрија и Hawker Siddeley Trident 3B компаније Бритиш ервејз сударили су се у ваздуху изнад Загреба, при чему је погинуло 176 људи. Судар је приписан грешци контроле лета.[9]
  • 1. децембар 1981.: Авион компаније Инекс-Адрија-Авиопромет, лет 1308, Даглас MD-82, срушио се у планинама док се приближавао аеродрому у Ајачу, на Корзици. Свих 180 људи у авиону је погинуло.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Predstavitev družbe”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2007. г. Приступљено 29. 11. 2007. 
  2. ^ „Regionalno članstvo v zvezi Star Alliance”. Архивирано из оригинала 1. 11. 2007. г. Приступљено 29. 11. 2007. 
  3. ^ „Zgodovina”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2007. г. Приступљено 29. 11. 2007. 
  4. ^ а б „Vozni red”. Архивирано из оригинала 6. 6. 2017. г. Приступљено 7. 7. 2017. 
  5. ^ „Profile on Adria Airways”. CAPA. Centre for Aviation. Архивирано из оригинала 2016-11-01. г. Приступљено 2016-11-01. 
  6. ^ „Air Canada / Adria begins codeshare partnership in 4Q18”. Routesonline. 7. 12. 2018. Архивирано из оригинала 9. 12. 2018. г. Приступљено 7. 12. 2018. 
  7. ^ „Flota”. Архивирано из оригинала 25. 05. 2018. г. Приступљено 07. 04. 2020. 
  8. ^ Ranter, Harro. „Accident McDonnell Douglas DC-9-32 YU-AJO, Thursday 30 October 1975”. asn.flightsafety.org. Приступљено 2025-05-09. 
  9. ^ Ranter, Harro. „Accident McDonnell Douglas DC-9-32 YU-AJR, Friday 10 September 1976”. asn.flightsafety.org. Приступљено 2025-05-09. 
  10. ^ „Rapport final relatif à l'accident survenu le 1er décembre 1981 près l'aérodrome d'Ajaccio au DC-9 YU-ANA d'Inex Adria Aviopromet” [Final report on the accident that occurred on December 1, 1981 near Ajaccio aerodrome to DC-9 YU-ANA of Inex Adria Aviopromet] (PDF) (на језику: француски). French Secretariat of State for Transport. Архивирано (PDF) из оригинала 8. 12. 2013. г. Приступљено 27. 4. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Adria_Airways&oldid=30424368”